Nije bio dan „D“, bila je srijeda.

Piše: Anto Baković

Na marini se okupilo tridesetak ljudi na poziv organizatora u akciji “Sos za Jadran“. Više od polovine prisutnih bili su fotoreporteri i TV snimatelji. Pitanje očuvanja Jadrana, ispostavilo se, nije imalo podršku „kritične većine“. Dolazak na protest vrlo malog broja građana pokazao je da su naša javnost prihvata princip „ma šta se to mene tiče“.

Dobro je kada si čist pred samim sobom i držiš se principa. Mnogima to prekasno postane jasno.

Vraćajući se kući, novi barski lavovi su imali motivacionu šetnju uz obalu promovišući hod kao aktivnost koja pozitivno djeluje na dijabetes. Lijep i za pohvalu građanski aktivizam.

„Revolucija čempres“ još traje. Po šumama i gorama bile su najveće bitke. I danas traje velika bitka za čemprese u dovrištu Gimnazije koji se brane zbog naše djece i budućih pokolenja.

U četvrtak znaćemo kako će ko će od odbornika kako glasati. A možda i nećemo ako glasanje bude tajno. Vjerujem da će biti tako. Stari oprobani sistem za izglasavanje nepopularnih odluka. Ko je zatajio?

Plavo je boja mora. Crna Gora je juče bila u plavom. Portal Jedro držao plave krugove kao simbol borbe protiv dijabetesa u svakom tekstu...

Plavo se more ispred Bara talasalo i dok je grupa građana upućivala „Sos za Jadran“, pozivajući se na naučne izvore i posledcie „svrdlanja“ mora. Pitanje za donosioca odluke glasilo je: „hoćemo li zbog nafte ostati bez našeg plavog Jadrana“.

Važno je da prvo spasimo čemprese, pa Taru, pa jos ponešto... O zaštiti mora kada to dođe na to red.

Kažu da za sada Morsko dobro brine dobro o moru.