Ono kad te uhvati nervoza a ne znaš zašto. Proleće je. Žena Heroj!!!
Najave nevremena.Daljinski kao spas.Nijesam Hi – Men ali imam daljinski!

Piše: Labud N. Lončar

Jutarnju, da kažem svakodnevnicu, mogu da vam poremete razne a naizgled beznačajne sitnice ili stvari, ili ljudi. Ili sami sebi. Najteže je kada čovjek sebi napravi problem a ne zna da ga je napravio.
Elem, posle prve jutarnje kafe koju pijem sa komšijama u kafani kod Miša vraćam se za kompjuterski sto da završim neke tekstove, kontrolišem e- poštu i sl.
Odjednom shvatam da sam nervozan. Ne znam đe bi sa sobom. Nervoza me cijepa.
Šta mi je?
U zli čas shvatam o čemu se radi. Televizor je ostao uključen na prvom programu RTCG i u toku je suđenje.
Koje je to samo vrijeđanje inteligencije. Da spomenem samo da bih volio da mi baterija na mobilnom radi tj. „drži“ kao one koje prikazuju..đe ih kupuju da i ja kupim jednu! To suđenje sam odgledao kompletno i čudim se sebi. Od tada me češće iz čista mira zaboli glava.

*

Mnogo sam ljut i razočaran!!!

Na Opoziciju!!!
Na predsjedničke kandidate!!!
Pa dobro ljudi..znamo se.
Što me ne potpisaste?
Pa dobro, bre, zar sam ja niko i ništa da i moj matični broj i potpis ne falsifikujete? Totalno sam razočaran!
Dakle, poučen našom državnom TV pođoh na sajt i utvrdih da me niko nije zloupotrijebio..
Bruka! Obraz okiđeni!
Samo vi dajite matične brojeve bilo kome ko vam traži.
Nešto se samo pitam..koliko mi u ovoj maloj i lijepoj državi imamo „baza podataka“?
Po matičnom broju sad znaju i koliko smo mesa i zelja uzeli u marketima a ne šta drugo... i dobro se zna ko to može.
I opet me „promašiše“.. Još jedno razočarenje u nizu..
Baš me okrenulo.

*

Proleće nemilosrdno stiže. Ono barsko. Malo sunca malo kiše.
Oduševio sam se prošlog vikenda kada sam vidio koliko je naroda na obali mora. Posle nekoliko dana kiše kad ugrije onda svi žurimo da udahnemo vazduh na obali. Tad je najslađi. I na moment mi se učinilo da je cio Bar na obali ali onda kad malo bolje pogledah vidim da nije tako.. Pa nebi mogli stat svi na obali..ali ono što je evidentno je to da osamdeset posto građana Bara ne izađe na obalu.
Prate suđenja, skupštine, parove i razne rijaliti „šouove“.
Znate li koliko barana nije izašlo na plažu u zadnjih deset godina???
Pogledajte svoje komšije..moj komšo Jože nije deset godina izašao na plažu.
A, ne lažem. Pošao je dva puta sa mnom zajedno na gradsku plažu u tih deset godina.
I to na čitavih sat vremena.
A šta bi drugi dali da mogu svaki dan izaći na plažu? Popiti kafu na samoj obali???
Uvijek kad prošetam i popijem kafu konstatujem:
„Ovaj dan se nikad više neće ponoviti“.
A dani idu..
Svačiji.

*

Heroji su među nama.
Tamo gdje ih najmanje očekujemo!!! I normalno shvatimo njihovu veličinu i zavolimo ih. A oni su tu među nama. Ili su bili.Neka mi ne zamjere moji dobri prijatelji iz Nikšića ali mi zasmeta kad u članku vidim:“ Hrabri gest divne Nikšićanke“. Jer riječ je o našoj Baranki. Udatoj u Nikšić.
Tatjana Vukićević.
Koja mora ostati upamćena u istoriji Crne Gore, Bara i Nikšića. I Pljevalja jer je rodom od tuda.
Žena koja je dala tj. donirala bubreg svom komšiji. Mlađem od nje dvadeset godina.
I da ne prepričavam priču... da nam je samo više takvih osoba.
Tihih junaka koji izađu i kažu; tu sam!
Heroji su među nama!
Poštovanje časna ženo!
Respect!
Takvi su heroji ovom narodu potrebni. Da se o njima priča.
Da se djeca uče ovakvim primjerima!
A ne „zaštićenim“ svjedocima....

*

I kao ovo što sada vama pričam, naravno uz kafu, pričam svojim drugarima a na drugoj jutarnjoj kafi u „Duklji“ šta mi se desilo sa nervozom oko prenosa suđenja a jedan od njih, ime mu neću reć, reče:
„Pa imaš daljinski. Isključi!!!“
I tako shvatih da imam moć!!!
Da sam u svom domu svoj Gospodar!
To mi niko ne može uzeti!
„Ja imam moć!!!“ Što bi rekao Hi- Men...

*

Poenta ove priče je ta da izađete i prošetate pored mora, popijete kafu sa prijateljima.
I shvatite da Vi imate Moć!!!

Imate daljinski...