Priča o Arsenalki, autentičnoj barci nevjeste Jadrana.
Stara ARSENALKA je autentična bokeljska barka i svi ljubitelji drvenih barki vole da drvene barke kao maritimno kulturno dobro zaštite od nestajanja. One su dio slike južnog Jadrana koji bi njihovim nestajanjem bile mnogo siromašnije.
Arsenalka je bio original nacrt i proizvod "naših prostora Boke ". Sa njom se teško moglo van zaliva i dalje po Jadranu zbog dimenzija, a radjena je na bazi korčulanki prilagodjenih uslovima mora u Boki.
Da potsjetimo,1970 godine u Arsenalu je počela je izgradnja malih čamaca, pasara i barki tzv. „univerzalki“ do 4 metra dužine - istraživao je novinar Siniša Luković iz Tivta.
Imali smo nacrte naših inženjera po kojima smo radili te barke, a za proizvodnju jednog čamca trebalo je otprilike 250 radnih sati.“- pričao je novinaru Lukoviću stari meštar Jočić sjećajući se sretnijih vremena . Principi koje se I danas koriste u toku gradnje su isti ili slični. Izgradnji drvene barke kreće od pravljenja njene osnove – kobilice i rebara, pramčane i krmene statve sa unutrašnjim učvršćenjima – takozvane ašte i kontraašte, te krmenog zrcala.
„Kada se napravi kostur, on se postavlja na takozvani kantijer i onda se provizorno spaja i učvršćuje letvama okolo sa strane da bi osnova barke „držala formu“ dok se ne počne sa postavljanjem madijera, odnosno dasaka koje čine oplatu-bokove čamca. Prvo se postavlja gornja završna oplata tzv. razma sa kontramadijerom i završni madijer pri razmi. Nakon toga barka se okreće naopako kobilicom naviše i od nje ka razmi stavlja se jedan po jedan madijer dok se oplata potpuno ne zatvori.
Prema njegovim riječima za izradu kobilice, ašte, kontraašte i zrcala koristi se hrastovina, za rebra drvo murve, a oplata se pravila od borovine. Svako rebro koje je inače osnovni elemenat poprečne čvrstine broda, pravilo se od murovine i to iz dva dijela – takozvanih capula i pjane koji se medjusobno sastave i povežu rebatinima – bakrenim brokvama (ekserima) sa šajbom. Madijeri odnosno oplata, potom se na rebra spajaju pocinčanim brokvama, a u uski procijep izmedju madijera dlijetom se nabijaju pamučni konop i stupa kako bi barka bila vodonepropusna. Budući da svaki madijer po dužini mora pratiti liniju, odnosno zaobljenje trupa broda, prije montaže na rebra madijeri se griju, odnosno kuvaju u vreloj vodi što drvu povećava elastičnost. Tako se vreli madijer direktno iz vode u kojoj se kuvao, stavlja na rebra i kada se ohladi, bez problema zadrži zadatu krivinu i novu formu.
Drvena barka se posjeduje iz ljubavi, onaj ko to ne osjeća ne može da razumije vezanost ljudi od mora za sve drvene čamce našeg mora.
A.B.
