Kovačević Milica - “Kroz brvacke pinjate” Brca 2021.

Kafa se kupovala u Bar sirova, pa se doma, po potrebi, prigala na ognjište u pržulin. Poslije se mljela u mlin koji se tradicionalno donosio iz Carigrada, a zvao se dergemen.
Prava mjera za kafu, tzv. „srednju“ bila je na jedan fidžančić - ložičica kafe i ložičica cukra.
Stai se voda da uzavri. Kada uzavri odijeli malo vode u fidžančić.
Tedara stai cukra i promuti, a u zadnje kafu i opeta promuti. Na veoma tihome ognju kafa treba tri puta da dođe uzgor.
Svaki put doliješ po malo od one vodice što si odijelila, pazeći da ti se ne prepuni džezva.
Sada kafu ostai da se stanka nekoliko minuta, pa je napuni u fidžanćie, pazeći da ne uliješ fundaću. Punane ćikarice i
cukarijeru kockama cukra, naredi na gvantijeru i tako ga izvadi na taulin.

Ako gosti piju sličnu kafu, varila se u velju džezvu za sve, a svako je stajao cukra po želji.
Neko je volio „slatku a tanku“ ( manje od jedne ložičice kafe, a više od jedne cukra). Nekome je kafa činjela grdo pa je stajao pola ložičice kafe i pola cukra, to se zvala „voda od koštanje“. Ako se stajalo na 1 ložicu kafe 2 ložice cukra zvala se „šerbetana“. „Gusta kafa“ je bila kad se staje 2 ložice kafe i jedna cukra na jedan fildžančić. A ako se stae 2 ložice kafe i 2 cukra onda je to
bila kafa „da se isteguje“.
Najslađu kafu je pio Niko Matin Vuksanović. Prije nego što počne da pije kafu Milo Madžar je uvijek u fildžančić sipao malo vode.
Uz kafu obavezno ide studena voda, najbolje od Prośelina.