Саопштење за јавност Момчила Лековића, посланика Демократа

Већина Барана зна за Велишу Никочевића, угледног Баранина који је био посљедњи приватни власник Старе маслине на Мировици.

Он је био човјек коме је 1941. године окупациона италијанска власт понудила 2.500.000 лира у злату да је прода, јер су због њене непроцјењиве вриједности жарко жељели да је са коријеном преселе у свој Природњачки музеј у Барију.

Али је угледни домаћин, свјестан њене непроцјењиве вриједности, не само за своје имање, већ и за читави крај и државу, енергично одбио ову невјероватну понуду.
Био је дакле човјек, Баранин, који је рекао поносно не, упркос злату и притом знајући колико ризикује.

За Велишу је маслина била свето дрво, непроцјењиво како материјално тако културно и друштвено, а Велиша Никочевић је то знао и према томе се на честит начин и односио.

Како кажу његови потомци Велиша је кроз ту маслину видио нешто што је створио у животу, она је била понос породице и њега лично, а и самог барског краја.

Зато данас, 83 године од тог херојског и патриотског чина сви морамо бар дијелом бити Велиша Никочевић. Почев од градских власти које су 'хитно' реаговале под притиском јавности тек када је 'вода дошла до пода', до оних државних, стручних удружења, комисија, политичара али и свих грађана. Јер је Стара маслина данас власништво свих нас. Некада једног човјека који је храбро и поштено штитио, а данас опште добро свих у овој држави. 

Примјер Велише Никочевића нас учи да нема тог злата и новца који може замијенити Стару маслину на Мировици.

Зато ме радује информација да су одређени радови за спас Старе маслине на Мировици јуче започети. Надам се и да ћемо што прије изаћи из зачараног круга пребацивања одговорности у овом случају.
Надам се и да ћемо Стару маслину што прије ослободити, учинити је приступачном каква је некада и била, дати јој простора да дише, да оздрави и да настави да живи онако како је миленијумима и живјела.

У потпису, Момчило Лековић, посланик Демократа