Sjećanja me ne drže dobro.
Da nije Željka Milovića da podsjeti, mnoge stvari ne bih znao kad sam snimio, ili bolje reći o čemu se radi.
Željko ovih dana pregledava mali dio Anto arhive. On je jedina osoba za koga su bez zadrške otvorene u bilo koje doba dana i noći. Nije sve još sa film-negativa digitalizovano. Ni ja ne znam kakve ćemo dokumentarne fotografije naći u njima. Veliki je to posao, ima još mnogo negativa starih i po 40 godina i više. Radi se svaki negativ ručno i posebno, a za Nikonov dio koji je bi potreban za ovaj rad zahvalu dugujem Vladu Tomaševiću
Željko vidim nešto sprema, traga za starim fotografijama da vas iznenadi...
Fotografije više vrijede kada ih i drugi vide....