Stari mali opanci. Nosio ih je dječak u Šestanima do škole i nazad. Bili su u to vrijeme kao najbolje patike danas. Vise u kući Ljuba Karanikića kao uspomena na neka prošla vremena. Znam da i dan-danas ovaj tip opanaka koristi naš sugrađanin kapetan Vajo Sinanović. Nigde ne putuje bez njih. Oni su u koferu ili na nogama. Razgovor počinjemo preko FB.

Piše: Anto Baković

“Anto, pozdrav! Nisam u mogućnosti puno da pišem, evo se približavamo New Orleansu”, odgovara Vajo na pitanje da li je i na ovu plovidbu ponio svoje opanke.
“Opanke sam počeo da nosim davno, davno . Ne sjećam se tačno koje godine. Bio sam još mladi oficir u Prekooekeanskoj plovidbi. Rađene su kod čuvenog Makedonca u starom gradu Kotoru. Đon je bio od gume , upotrebljavane na Fići ,sa onom armaturom od žice . Sjećam se da je vremenom zadnji dio iza pete počinjao da se haba, tako da su žice počele baš vidno da štrče i troše, a onda su morale da se naručuju nove”,priča mi Vajo.

“I krenem ja tako radi ukrcaja na m/b Ivangrad, davne 1991 godine. Kao danas pamtim trenutak u terminalu aerodroma Heathrow (London) , koliko je putnika bacilo pogled na opanke. Šta ja to nosim, čudili su se. Oduvijek sam se držao svjetskog dres koda. Opanci su zbog toga nešto što se ne moralo primjetiti... Selidbom sam te opanke izgubio, pa sam nabavio druge. I za ovim novim se ljudi okreću”,nastavlja Vajo.

“Prošlo ljeto dok sam boravio na odmoru kući u Baru, privatnim obavezama sam otišao do Podgorice . Pijem kafu,konobar prilazi , zastaje i oduševljeno,sa velikim simpatijama kaže :" E ,svaka ti čast, da te vidi moj ujak sad bi te izljubio”... Prošle godine u Abu Dabiju na aerodromu priđe čovjek koji tamo radi i kaže "tačno sam znao da si naš". Ja ne znam na šta cilja pa pitam , “kako?”, a on mi pokazuje na opanke i suknene čarape. Zadovoljstvo mu sevidi na licu što ih vidi. Kada sam na brodu lučke vlasti, pilot često baci pogled na opanke, pa se znatiželjnio raspita ko to pravi ,u kom kraju svjeta se to nosi. Jednostavno - koja je to moda”, dodaje Vajo.

“U Port Tuapse u Rusiji objašnjavao sam Rusu kako se prave ove opanci. Kažem mu, ove koje nosim imaju đon od gume, od ruske Lade nije vjerovao , morao sam da ih skidam da se uvjeri u to. Kod mojih opanaka imaš jednu prednost, kada si duže na brodu,kada vijađo traje, većina obuće dolje pukne poprečno po đonu. Ako si više mjesecia brodu, puknu čak i one radne cipele, ali moj opanak “groma ne čuje". Na brodu sam ja kapetan.Moja je zadnja.Ali, u familiji imam problem. Ako treba neđe da se ide svi kažu :"nećeš valjda u opanke" a meni nekako prijatno u njima . Navika”, priča Vajo.

“I evo par slika. Opanaci sa ograde broda gledaju u Atlantik,na drugoj fotografiji došetali na Moto GP - Sachsenring, Germany 2016, potom odmaraju u Hilton. Imaju priču, dio su mene”, završava Vajo.

Sa ove strane Atlantika gledam Ljubove opanke. Šta ću,pošaljem Vaju preko FB stare domaće opanke, da sem Šestana, preko fotografije predju Atlantik. Surov teren ostavio je trag na crevljama koje su nošene davno,davno po Krajini ,i Šestanima.H odale su,vidi se,i nisu boljele noge, nije bilo gljivica, žuljeva kada se razgaze. Tako priča Ljubo. Ko ih je imao, letio je po Krajini i put Bara preko bijelih skala. Surovi ambijent svuda ostavi trag.

“Mirno more kapetane”, pozdravljam Vaja na kraju “ponoćnog FB intervjua”.

{galerija}more/2017/7/opanci{/galerija}