Poslije višegodišnje pauze ponovo sam sa dragim prijateljima iz Nevernih beba pio kafu i ćaskao na mnoge teme.

Njihov boravak u Baru, u sklopu proslave 25 godina postojanja, bio je prilika da čitaoce našeg portala upoznaju sa novitetima iz profesionalnog života i planovima za budućnost. Milan, Vlajko, Randja, Jelena, Tijana, Nemanja i Seba bili su odlično raspoloženi, iskreni i otvoreni, baš kakvi su i na sceni.

Piše:Saša Stojanović

Koliko već traje turneja Nevernih beba i promocija novog, odnosno, sedmog po redu albuma, „Priča o nama“?

Pa, realno, traje od kraja prošle godine, od kad je album izašao. Međutim, mi smo ove godine koncipirali turneju u 25 gradova za 25 godina postojanja. To nam je ovog puta ideja vodilja a i logo turneje govori u prilog tome. Sad, da li će biti koncert-dva više, manje je važno. Samo možemo da zaključimo da su nam koncerti puni u kojem god gradu da nastupamo. Sinoć u Baru i sam si video, preksinoć u Herceg Novom bila je slična situacija i uglavnom su ljudi oduševljeni gdje god sviramo.

S obzirom da imate dvadesetogodišnje iskustvo sviranja pred Baranima, da li možete da povučete paralelu između ondašnje publike i ove koja je sinoć bila na vašem koncertu? Da li bi se moglo reći da je Bar danas anemičan grad kada je rokenrol publika u pitanju, bez obzira što ima dva (Akademia, Grimm) od nekoliko najboljih crnogorskih rok bendova?

Posve iskreno, a ne zato što smo ovde, već i zbog činjenice da smo na neki način krenuli sa nekom ozbiljnom rokenrol pričom upravo 1994. godine iz Podgorice (Milan, Ranđa, Vlajko), volimo da nastupamo u Crnoj Gori. Uz Bar, Podgoricu i Herceg Novi, mislimo na Nikšić i Lejk fest, odnosno Budvu, gdje smo takođe ranije nastupali u više navrata. Što se tiče Bara zaista nam je omiljena destinacija, i još uvek se živo sećamo svirki u nekadašnjem „Turistu“ početkom milenijuma. Kada je poslednja svirka u pitanju ceo bend je disao kao jedan i to je publika znala da prepozna. Tome je sigurno doprineo i „Grimm“ koji je kao predgrupa sjajno uradio svoj deo posla i ovim putem se zaista zahvaljujemo Nebojši Đukanoviću, frontmenu „Grimma“, za koji tvrdimo da je odličan bend. Bez obzira na tvoju opasku mislim da Bar nije anemičan grad iako je jasno da je u ovo doba godine na koncertu bio i veliki broj turista. Bar je grad koji zaista volimo i u kojem imamo dosta prijatelja, i naravno da ćemo se ponovo vratiti medju prijatelje jer u Baru se osećamo kao kod svoje kuće (smeh).

Da li ste zadovoljni prodajom poslednjeg albuma i imate li neke podatke o brojkama?

Naravno da imamo i veoma smo zadovoljni. Naš prethodni album „Praštam“ je u eri interneta bio najprodavaniji album na našim prostorima a s obzirom na nekadašnje navike rok konzumenata možemo reći da smo veoma uspešni i slušani i kod novih naraštaja rok publike. Na tom fonu se prodaje i „Priča o nama“ i po podacima naše matične kuće (PGP RTS) to je ubedljivo najprodavanije rok izdanje. S obzirom da je video tehnologija prateći, odnosno, sastavni deo promocije svakog albuma to smo i mi odlučili da bar nekoliko spotova prati svaki naš album jer to je danas definitivno standard.

Kako vas danas doživljava publika u mjestima u kojima nastupate a kako vi doživljavate publiku i šta nam možete reći o starosnoj granici većine koja sada posjećuje vaše koncerte?

To je ono što nas zapravo najviše raduje. Uz standardnu srednju generaciju, kojoj i sami pripadamo, i onu malo mladju, na našim koncertima je ipak najviše mladih ljudi koji sa nama horski pevaju sve naše pesme. To je ono što nama kao rok veteranima itekako imponuje i nadahnjuje nas na još veći i žešći rad. Zaista smo zahvalni tim mladim ljudima koji misle drugačije od većine, jer rokenrol je osim načina razmišljanja pre svega stanje duha. Uostalom, sinoć si bio svedok dva bisa.

Gdje najviše volite da nastupate i da li je Crnogorsko primorje ostalo vaša omiljena destinacija?

Pa znaš kako (smeh)...Neverne bebe su za sve ove godine evoluirale i po rečima mnogih relevantnih ljudi, ali i onih koji se bave fenomenom NB, napravile jednu neverovatnu karijeru od cover klupskog benda do jednog od vodećih mainstream bendova na prostoru bivše Jugoslavije.
Od trećeg albuma „Južno od sreće“, Milanovim izbijanjem u prvi plan kao autora, kreće i naša uzlazna putanja koja je, bogu fala, još uvek u usponu, i tako smo napornim radom došli u poziciju da sada sviramo samo velike prostore. Realno, nema mesta za koje bismo ti mogli reći da nam je draže od ostalih. Crna Gora nam je neverovatno pri srcu i tako će ostati dok postojimo.

Koji je vaš omiljeni album i pjesma a koji najzreliji? Da li je logično da to bude poslednji album „Priča o nama“?

Jeste, logično je. Poslednji jeste najzreliji u odredjenom smislu ali nama je najdraži već pomenuti „Južno od sreće“ jer to je neka poslednja Milanova „crna“ stvaralačka faza (aluzija na nastanak albuma nakon bombardovanja SRJ u martu 1999. - prim. aut.) i mnogi rok kritičari ga smatraju jednim od kapitalnih dela rokenrola na ovim prostorima. U suštini, sadašnja postava je najzrelija i najhomogenija, ima „hemiju“ i onda je logično da se glas o tome daleko čuje. Na tom fonu se i sastavlja set lista za aktuelne nastupe jer je kreira uglavnom mladja publika, tzv. video publika, tj. onaj (brojniji) deo publike koji gleda video spotove i neminovno je da set lista iz godine u godinu „trpi“ metamorfozu (smeh). A pro po ovih podataka Vlajko kaže da njegove omiljene pesme (Boja sreće – NB II) odavno nema na set listi ali da se jasno iskristalisalo da je „Kuća za spas“ najpopularnija pesma Nevernih beba.

S obzirom da ste uradili sjajan spot koji se već dugo vrti i da je album „Praštam“ bio strahovito medijski eksponiran da li smatrate da je titulu vaše najpopularnije pjesme „Kuća za spas“ zavrijedila zahvaljujući isključivo You Tubeu?

Da, naravno. Nesumnjivo je da je danas „video muzika“, odnosno You Tube kanal nešto što se podrazumeva uz svaki veliki bend i da zahvaljujući tome mnoge pesme sebi krče put ka vrhu. Ustvari, tim aršinom mereno ipak je najveći hit Nevernih beba pesma sa petog albuma „Da ima nas“ jer nju definitivno znaju naši fanovi svih uzrasta. Internet je postao nezaobilazni dio naših života a platforme koje emituju muziku su tu na prvom mestu.

Šta mislite o rokenrol sceni na prostoru bivše Jugoslavije i da li nekoga posebno cijenite?

Rokenrol scena svakako postoji zahvaljujući velikom radu i entuzijazmu, stoga bismo izdvojili autorske bendove i pojedince. Pre svih Parni valjak, jer nam oni po vokaciji najviše „leže“, ali tu su i Goran Bare & Majke, Lačni Franz, Vlatko Stefanovski, Bajaga & Instruktori, Riblja čorba, Van Gogh, Dubioza kolektiv, Vanna Vrdoljak sa kojom smo imali saradnju, Matija Dedić i sjajni Zlatan Stipišić Gibonni koji su ove godine bili gosti na „Valjevo jazz festivalu“ čiji je Milan umetnički direktor već drugu godinu zaredom. Moramo istaći da su njih dvojica osvojili simpatije probrane jazz publike uključujući i sve članove našeg benda, i kao ljudi i kao muzičari. Bila je to sjajna prilika za druženje i uživanje u muzici brojnih posjetilaca festivala.

Da li postoji neki bend ili muzičar kojeg posebno respektujete i sa kojim biste rado uradili pjesmu a da do saradnje još nije došlo?

Pa, Gibonni. Definitivno. To nam je i po vokaciji i po senzibilitetu trenutno najbliže. To ne radimo često ali pažljivo biramo s kim ćemo da radimo „duet“ a po onome što smo čuli na pomenutom festivalu nemamo ni najmanju dilemu ko će to biti. Verujemo, i na radost i zadovoljstvo naših brojnih fanova.

Da li postoji budućnost rokenrola na ovim prostorima?

Naravno da postoji. Evo, mi to pokazujemo godinama uprkos teškoj situaciji, a tu je još jedan broj proverenih bendova i jedan talas mladjih bendova koji dolaze. Nesumnjivo je da je na drugoj strani mašinerija koja radi za „masovnu muziku“ koju konzumiraju najšire mase i da se pojavilo mnogo „bendova“ sa prefiksom bend, ali i pored te činjenice pravi rokenrol neće i ne može umreti. Sigurni smo da ima nade i da treba verovati u sebe. To bi ujedno bila naša poruka svima koji se bave rok muzikom. Srećom, postoje i festivali koji mogu biti odskočna daska bendovima koji posjeduju kvalitet. Naravno da nije lako ali se mora verovati. Dok ima ljudi koji razumeju rokenrol, rokenrol će da živi.

Ako smijem da primijetim NB se nikada ne pojavljuju na komercijalnim televizijama, nisu članovi žirija nekakvih sumnjivih izbora, daju interviewe isključivo urbanim medijima. Da li je to stvar lične kulture i ukusa, mentalne higijene ili nečeg trećeg?

To je, pre svega, stvar vaspitanja. To se ponese iz porodičnog doma a mi Đurđevići smo imali podršku roditelja u svemu a naročito u muzici, s obzirom da nam je majka bila profesor muzike i od malih nogu smo se sretali sa dobrom i kvalitetnom muzikom. Kada smo krenuli da skidamo Smak, Leb & sol, Deep purple, Led Zeppelin, verovali smo u sebe. Tako smo dobili prvu opremu od naših roditelja ali pre toga vaspitanje koje nas je usmerilo na put kojim ćemo ići i na kome bez velikog rada, truda i odricanja nema ni uspeha. Danas smo srećni što radimo posao koji volimo i što od njega možemo da pristojno živimo, a opet ostanemo normalni i skromni ljudi. U današnjem svetu to nije ni lako ni jednostavno, ali je, svakako, moguće.

Pitanje koje se prosto nadovezuje na prethodno i koje se nameće je: kako objašnjavate fenomen milionskih pregleda turbo folk i regionalnih rap izvodjača? Ima li to zaista utemeljenje u realnosti?

To je fenomen koji je gotovo neobjašnjiv. Smatramo da nije potpuna istina da su te cifre realne i da se koriste razne „tehnike“ modernog doba pa i plaćanje trećim licima za „nabijanje“ tih brojki. Zaista djeluje nerealno da većina dojučerašnjih anonimnih izvodjača sada „ubija“ cifre koje su i medjunarodno poznatim i priznatim zvezdama gotovo misaona imenica, mada se mora priznati da oni taj posao „odradjuju“ fantastično.

Kakvi su planovi NB u narednom periodu i kada možemo očekivati novi, osmi po redu studijski album s obzirom da je poslednja diskografska pauza trajala pet dugih godina?

Čeka nas Belgrade beer fest, nakon toga Zrenjanin, i kao finale proslava 25. rodjendana u Vlajkovom i Milanovom rodnom Valjevu, 8. septembra. Onda ćemo se malo odmoriti jedni od drugih (smeh) a zatim se okupljamo u našem novom studiju na Novom Beogradu gde ćemo raditi na materijalu za novi album koji bi trebao da bude gotov krajem 2019. godine. Konkretno, radimo na jednoj pesmi koju ćemo uskoro izbaciti i koja će, pretpostavljamo, biti iznenadjenje za sve (ne mogu da ti kažem o čemu se radi) (smeh) ali ne sumnjam da će joj se naša publika itekako obradovati. Mislim da ćemo uraditi još jedan spot sa aktuelnog albuma čekajući sledeći album ali je sigurno da nećemo praviti pauzu kao što smo uradili sada

Ima li još nešto što bi vaša publika u Crnoj Gori trebalo da zna a ja vas nisam pitao?

Naše veze sa Crnom Gorom datiraju još iz 1983. godine kada smo kao šesnaestogodišnjaci, pod imenom „Nova zemlja“ pobedili na Zaječarskoj gitarijadi, i tada, kao prvi rok bend iz Valjeva dobili priliku da za PGP RTB snimimo debitantski album. Na tom festivalu upoznali smo sjajne momke iz Bara koji su se zvali „Ružin trn“ i koji su sa pesmom „Kadinjača“ pobedili u jednoj od kategorija na festivalu, a sa kojima prijateljstvo traje do današnjeg dana, stoga pozdravljamo Sanča, Pera, Noca i Savu Perovića, sjajne ljude i muzičare.
Pamtimo i grupu „Osma sila“ iz Nikšića i „Gospodu Glembajeve“ iz Podgorice za koje smatramo da su bili jedan od najtalentovanijih bendova na ex YU prostoru, i ovim putem ih takođe pozdravljamo, baš kao i sve čitaoce vašeg portala.

Vole vas vaše Neverne bebe.