Znajući da tamo ima mnogo vezanih pasa, obišli smo danas lokaciju požara.

A tamo...
Piše: Milena Zoranović
Na zgarištu pod Volujicom ostalo đubre, dim vatre koja tinja, gladne I žedne životinje, spaljene one koje su bile vezane, golubovi, koze. Vezanih je najviše bilo tu gde je izbio požar. … U ovom drugom delu psi su slobodni. Ima ih oko dvadeset. Većina labradori. Uzrast od četrdesetak dana do par godina.
Pas vezan na zgarištu je odjednom popio bidon vode…
Dok su se ovih dana mnogi muvali i snimali, zašto mu niko nije dodao kap vode?!
Nemoguće da ih nisu čuli! Javna je tajna da je većina tih pasa ukradena! Ženke su koćene i služile za prodaju!
Ovo što se desilo pod Volujicom potvrdilo je da SISTEM nije uvezan. Nema plana za postupanje u vanrednim okolnostima, a ovo mesto je bilo mesto strave i bez požara I žrtava!
Ovakva mesta postoje u svakom gradu, u Baru ih je nekoliko. Svaka opština ima bezbroj nekih službi ali nijedna sužba nije stvarno deo sistema zajedničkog delovanja!
Zašto je trebalo da mi, građani, skrenemo pažnju službama da tamo postoji veliki broj životinja?!
Zašto službe grada Bara nisu počele ovo mesto da sređuju istog trenutka kada su ga napustili stanovnici?!
Zašto se dozvoljava potencijalana mogućnost da ga već ujutro nasele neki novi u stanju potrebe?
Znam da je gospodo vikend, dani odmora!

Pokušale smo Milica I ja da to objasnimo psu zatočenom u ovaj minijaturni kavez!

Ne znamo da li je shvatio!