Rodom je iz Belog Polja, kraj Peći...

Saopštava Nekazano.
Međunarodno udruženje književnih stvaralaca i umjetnika Nekazano održalo je promociju romana “Ćerka sunca” autora Andrije Terzića. Promocija je održana u amfiteatru JU Srednje stručne škole u Baru.
Moderatori večeri bili su književnik Labud N. Lončar i Milenko Miško Jovanović, novinar.
Lončar je ispred organizatora pozdravio autora i goste a posebnoo se zahvalio direktoru JU Srednje stručne škole mr Vučku Asoviću na pomoći oko održavnaja promocije.
Istakao je da se promoviše izuzetan roman pisan u ženskom rodu u prvom licu jednine, i kao takav roman "Ćerka Sunca" nameće jedno interesantno pitanje svom autoru: "Kako na takav način poznaje psihološku prirodu žene?", što su se zapitala i sama urednica romana.
Njeno ime je Senka, a ona je sve, samo ne tuđa senka. Rodom je iz Belog Polja, kraj Peći i ćerka je srpske majke Jasne i italijanskog vojnika. Njen život dobija turbulentan preokret nakon majčine smrti godinu dana nakon nestanka njenog oca, za koga i nije bila suviše emotivno vezana. Još kao dete osetila je hladnoću pištolja u rukama i nalik dečaku, znala je da se pobije kako sa Albancima, tako i sa Srbima. Ratoborna je, pravedna, svoja i svojski ljuta! Ljuta na Boga, ljuta na svet, zalutala među dva bedema: ljubavi svoje majke i nepravednosti događaja kojima je svedok.
Spletom okolnosti, ona svoj život nastavlja u USA, gde završava fakultet i vremenom postaje " CIA hitwoman" i to ne bilo kakva. Već jedna od najboljih na svetu.
Nakon izvršenih nekoliko ubistava opasnih i bitnih ljudi, advokata, špijuna, dobija poziv od Sigurne kuće blizu Vašington DC-a (gde i živi) i iznenađena prirodom sastanka (privatni, zatvoreni sastanak), odlazi, očekujući da će naredni zadatak biti najvažniji zadatak u njenoj dosadašnjoj karijeri.
Ona se kroz duboke monologe koji se digresivno prelamaju kroz roman, često okreće prošlosti i majci, ali i ka mnogim njenim grehovima.
Na sastanku u Sigurnoj kući dobija zadatak da ubije naslednika ideje Esad-Paše Toptanija i tako ujedini Srbe i Albance. Ameri znaju da je Senka siguran igrač i da je povratak kući nakon toliko godina neće slomiti, ali, ipak, za njom šalju "Čistača", kao mač sa dve oštrice: biće tu da ubije uz nju ili da ubije nju, ukoliko se Senka okrene protiv njih. Sledi neverovatan zaplet koji će biti glavni razlog zašto će "Ćerka sunca" jednog dana biti odličan film! Autor se uzda u Boga, a da li će Senka uvideti ko jedini vuče konce, shvatićete kada budete pročitali roman. Samim tim ćete ga i proživeti. Roman „Ćerka sunca“ predstavlja pokušaj da u popularnoj kulturi izađemo iz sekularnih okvira i kroz književne likove usmerimo čitaoce na Spas, bez obzira na sva životna lutanja, koji treba pronaći u našoj veri.
Milenko Miško Jovanović je rekao: „Mnogo je emocija koje me obuzimaju dok govorim o Andriji i njegovom stavaralaštvu, i zbog nekih drugih momenata. Učinio mi je čast da budem saradnik na ovom romanu, pa sam kumovao ideji da krene od pećkog sela Belo Polje u Metohiji, a prožima me lično i nostalgija zbog pominjanja zavičaja mojih predaka, riječ je o selu Lutovo u Bratonožićima, o Pelevom Brijegu, ali i o danas opet poznatoj Banjskoj na Kosmetu... Glavni lik je djevojčica iz Belog Polja koja je nestala sa 11 godina za vreme bombarodavanja, ali se kasnije pojavljuje u Americi gde se školuje i radi u centralnoj obaveštajnoj službi CIA. Terzić kaže da je glavna ideja bila pisati u ženskom rodu što je ujedno bio i najveći izazov jer nema mnogo autora koji su to uradili.
Senka je, dakle sinonim za Srpkinju koju je Zapad pokušao da preobrati dok nije videla tablu rodnog Belog Polja i slomljen spomenik svoje majke. Ona u sred romana dolazi u manastir na koji gleda kao običan kamen, pa onda treći put dolazi i to gleda malo drugačije, a četvrti put ako dođe možda zauvek i ostane. Uostalo, obavezno pročitajte roman iz koga će, siguran sam, nastati veoma ozbiljan film, na čemu Andrija i ozbiljni ljudi iz svijeta filma predano i neprekidno rade.“
Ne želeči da otkriva kraj romana autor Terzić je u toku večeri, koja je tekla u razgovoru između Lončara, Jovanovića i njega i na jedan zanimljiv način približio roman posjetiocima, govorio o tome kako je došlo do ideje da se ovakav roman napiše ističući svoje saradnike na njemu a koji su bili neophodni kako bi neki događaji bili stručno i kvalitetno opisani. Tako su njegovi sardanici bili Jeromonah Petar – Manastir Visoki Dečani, Milenko Miško Jovanović – novinar, Đuro Radosavović – pisac i analitičar, Goran Milić Čigota – šef snajperskek grupe Legije stranaca. U toku čitave promocije Terzić je pokazao posjetiocima zašto je tako popularan jer je na sebi svojstven način objašnjavao pojedine djelove romana, opet, ne otkrivajući kraj već je ostavio čitaocima da sami dođu do njega. A sam roman je veoma uzbudljiv. Predstavlja mješavina trilera, istorijskog romana i drame.
Na kraju večeri autor je potpisivao knjige i uslijedilo je obavezno fotografisanje sa posjetiocioma.