Dvorac kralja Nikole se u završnici januarskog programa zimske scene Barskog ljetopisa ponovo transformisao u malu pozorišnu scenu, na kojoj je ovoga puta prikazan komad Beogradskog dramskog pozorišta „Ne igraj na Engleze“.

Predstava za koju su karte, kao uostalom i za sve do sada igrane na zimskoj sceni, brzo rasprodate, dobro je prihvaćena, pa je glumački ansambl u četvrtak, 25. januara dobio gromoglasan, višeminutni aplauz publike, koja je stojeći, na kraju pozdravila glumačku ekipu.

Marko Živić, Ivan Tomić i Daniel Sič tumačili su uloge trojice urbanih tridesetogodišnjaka, „zaglavljenih“ već negdje na prvim životnim krivinama, opsjednutih sportskim klađenjem. Njihov najupadljiviji problem je, dakle, strast prema kockanju, koji pisac teksta Vladimir Đurđević i mlada rediteljka Staša Koprivica određuju kao „jedan od suštinskih zloduha ljudske prirode”. Šire sagledano, ispred gledalaca su ljudi koji se zapravo suočavaju sa ozbiljnim identitetskim pitanjima i problemima, iza kojih stoje višestruka nezadovoljstva i neuspjesi.

Taj problem imaju sve generacije. To su neke izgubljene duše koje recimo kladionicu vide kao put do brzog rešenja nekih problema. U stvari je to put kojim ne možeš nigde stići. Ljudi se prepoznaju sa tim momcima, koji su donekle promašili svoje živote spletom okolnosti, spletom ratova koji su im se dešavali, spletom nezavršenih fakulteta, nedovršenih ljubavi, spletom svega što je deo života. Moram da priznam da nas je Staša, kao i Vlada Đurđević koji je napisao bazni tekst, pustila nas da radimo, a potom nas kao reditelj samo pratila, što i jeste njen posao. Naše energije su se sklopile. Mislim da ta predstava traje jer je radimo s dušom i iskreno, kazao je glumac Marko Živić.

O tome koliko dugo ovaj komad živi govori i brojka koja premašuje 250 izvođenja na 3 kontinenta. Ubrzo nakon premijere u Beogradskom dramskom pozorištu, postala je hit-predstava, koju su, kako smo saznali, zavoljele više dame „jer im je ona omogućila da zavire u svijet muških i kumovskih odnosa“. Bliskosti predstave sa publikom doprinosi i intimna, kamerna atmosfera za igranje, kakva je bila na sceni u Dvorcu.

Ova predstava se najbolje oseća na malim scenama. Mi to i u Beogradu igramo na maloj sceni. Kada ode na nekih 400 mesta, ta se intima gubi. Intima traži mali prostor. Ja sam jako zadovoljan uslovima ovde. Na letnjem Barskom ljetopisu sam igrao davno i zato sam baš pitao kad su nas pozvali da gostujemo – otkud sad zimi, šta mi radimo ovde zimi? Potom mi je rečeno za zimsku scenu i da Festival traje cele godine, što je jako dobro, dodao je Živić.

Predstavom „Ne igraj na Engleze“ ušlo se u završnicu januarskog dijela programa zimske scene Ljetopisa, koja se nastavlja po istom principu rotacije i u februaru-saopštili su nam iz PR službe Barskog ljetopisa.